Град Лесковац има три духовна центра (објекта) и четврти у изградњи. 

Саборна црква

Катедрални храм или Саборна црква посвећена је Светој Тројици. Она је грађена од 1921-1931. године, када је и освештена на Малу Госпојину 21. септембра, уз присуство највиших црквених и државних великодостојника (присуство краља и патријарха српске православне цркве). Грађена је по угледу на Грачаницу.

Црква оџаклија

Црква оџаклија је саграђена 1803. године на темељима већ постојећег храма.Зато што турске власти нису дозвољавале обнову храма Срби су рекли Турцима да ће саградити кућу за свештеника.Као доказ да граде кућу ставили су на кућу оџак.Због тога је црква добила име Оџаклија.

Оџак је постојао до 1963. године када се сам урушио, док је у цркви остало само огњиште. Исте године пао је и кров под јаким притиском снега.

Општинске власти су 1967. године донеле незваничну одлуку да се остаци цркве сруше, и да се на том месту подигне бетонски крст, као сведочанство да је некада постојао храм. Одлука није реализована, те је 70-тих година прошлог века кренуло са обновом. Обнова је потпуно довршена 1992. године.22.09.1992. године владика нишки Иринеј је уз саслужење свештенства, освештао храм.

У оквиру црквене порте налази се и раритет у православном свету, чак можемо рећи и јединствени примерак грађевинског подухвата, а то је стара црква која је посвећена рођењу пресвете Богородице или Малој Госпојини,црква

Светоилијска црква

Упорна и истрајна Баба Стојанка Светоилијска је победила. Дочекала је да се њен сан оствари. Одлуку о грађењу велике цркве посвећене Св. пророку Илији, Лесковчани су саопштили ондашњем нишком владици Нестору а он је дошао на лице места и крстом обележио место где ће бити олтар нове цркве. После тога су почеле ужурбане припреме око набавке материјала и средстава за грађење. Када је Краљ Милан Обреновић дао прилог од 200 цесарских дуката послови на изградњи цркве су увелико започели.

За време њеног зидања, 1886. године, епископ нишkи Димитрије је поднео извештај Св. Арх. Сабору у коме између осталог, кaже: „У Лесковцу се довршује нова црква Св. Илије, грађевина по лепоти првог реда. Тако значајан догађај за Лесковац и шире за нашу цркву, Димитрије Н. Алексић, уредник „Црквеног Гласника" је такође регистровао у своме листу. Црква је завршена и освећена од стране епископа нишког Димитрија, потоњег патријарха Српске цркве, 21. маја 1889. Уз цркву је требало по аманету Светоилијоке баба Стојанке да се засаде купине, но то изгледа није учињено. Звонара на гредама, веома примитивног изгледа која је до скоро служила, саграђена 1889. године.

Звонара је снабдевена са два звона, једним мањим на коме је уписан текст: „Цркви лесковачкој св. Илијској поклон Ђорђа Смиљковића трговца 1898. год. Вој. техн. завод, Крагујевац. Друго, веће звоно је такође даровано цркви: „Ово звоно прилажу цркви свет-илијској лесковачкој Василија удова Глигорија Горче Јовановића индустријалца и његов брат Лазар а за вечити спомен покојног Глигорија 1906. године. Вој. техн. завод у Крагујевцу". Црква је живописана 1936. године а коначно завршена 1938. године.

Живопис је радио Драгољуб Стојановић, из Алексинца, Добар део фресака је прекривен чађу и наносима шалитре па је због тога идентификација неких светаца и сигнатура доста отежана. 

Црква Свете Петке у Рудару

Страдала је такође и у налету Османлија, те је поново обновљена. У том периоду око ње је заснован и манастир. У Аустријско-Турском рату, почетком XVIII века поново је страдала.Обновљена је 1799. године.Одликује се раскошним фрескама. Постоје два слоја. Први слој је из средњег века, а други је осликан након обнове храма 1815. године. Црква Света Петке је најстарији храм у лесковачком крају.То је Византијска базилика из V века. Страдала је у налету Словена средином VII века. У време Немањића, а можда и пре она је обновљена.

Поред храма постоји и конак. То је двоспратна грађевина, изграђена почетком XIX века. То је право архитектонско ремек дело свога доба.

Јашуњски манастири

Мартом и Маријом 1499. године. Манастири се налазе удаљени један од другог око километар и по. Памти се да је некад између два манастира била заједничка трпезарија која је повремено служила. У околини Лесковца 13 км на североисток, изнад села Јашуње, налазе се два манастира: мушки св. Јована Крститеља који је дигао 1517. године "господин Андроник Кантакузен са браћом", а више њега женски манастир св. Богородице, Ваведења, који је дигла монахиња Ксенија са монахињама Теофом (Теофаном),

О ктиторицама Ксенији, Теофи, Марти и Марији не зна се ништа. Оне су све четири насликане у цркви као монахиње и жене у годинама.Натписи око њихових ликова су сасвим кратки, само помени њихових имена, осим што се уз Ксенијино име додаје "ктиторица светаго сего храма".